недеља, 8. децембар 2013.

Mikrofonija rasturila opozicione evnuhe


piše: Slobodan Vasković

Vađenje mikrofoma iz konzola u Narodnoj skupštini RS opozicija je nazvala “performansom” i “protestom” i “borbom protiv ponižavanja” i…

I sve što su rekli gola je neistina, jer nema tu ni “p” od performansa, ni “p” od protesta, ni “b” od borbe protiv poniženja. Dapače, opozicija je samo uspjela još jednom pokazati sopstvenu nedoraslost, neinventivnost, plitkost, sitničavost, neznanje, potpuni nedostatak taktike i strategije; ukratko jad, jed i čemer gomile bez ikakvog vođstva, koja pojma nema kud bi se djela.

Za “performansom” su posegnuli dan nakon što ih je Igor Radojičić pregazio kao potpuno suv potok, izvrgavajući ruglu njihovu “osmišljenu”, “umnu”, “duboku” strategiju da putem RTRS-a konačno i definitivno, u direktnom TV prenosu, “kažu” narodu ko ih vodi. Radojičić je to politički vješto onemogućio, ne zbog toga što opozicija zaista ima šta da kaže narodu, već da bi ih ostavio na tankom ledu, kroz koji su odmah propali opterećeni ogromnom težinom sopstvene nekompetentnosti, neznanja i endemske neopredijeljenosti u političkoj borbi protiv Režima.

Radojičić je sa lakoćom bacio kompletnu opoziciju na pleća (kada je došao njihov red na komad direktnog TV prenosa, SNSD je zatražio jednočasovnu pauzu i srušio im shemu), ne koristeći čak ni polugu, već vješto tempirajući vremena govornika. Bio je svjestan da se opozicija neće pripremiti ni za šta, pa ni za ovaj perolaki zahvat; matirao ih je iz tri poteza kao zadnje pacere. 

Šta bi to opozicija rekla o budžetu u direktnom TV prenosu na RTRS-u, a
da nisu već rekli u danima koji su prethodili toj skupštini i što su svi mediji prenijeli? Ništa novo.

Kad smo već na ovom mjestu treba uočiti truli kompromis koji je opozicija napravila sa pozicijom: za direktan prenos oprostili su Režimu netransparentnost budžeta. Pa to je mnogo veći i teži gaf od Radojičićevog sata pauze. To sve govori o opoziciji i njihovoj “principijelnosti”. Može budžet i netransparentno, samo da se oni pojave na Javnom servisu.

Kao, tu bi oni, valjda trebamo zaključiti, doživjeli vrhunac, eksplodirali; narodu otvorili oči, te mu ništa drugo ne bi preostalo već da do izbora mozgom orgazmira, nakon opozicione penetracije u njihove lobanje putem RTRS-a. Ali, kako politički evnusi da penetriraju u bilo šta, pa i narodne glave?! Nema tog RTRS, BBC, CNN… koji će ovoj i ovakvoj opoziciji “dići” ponos.  

Paradoksalno je, ali opozicija se stalno skriva iza RTRS-a, pravdajući sopstveni nerad i neuspjehe nepojavljivanjem/rijetkim pojavljivanjem u programima te kuće. I tu je kvaka. Oni uopšte ne žele da se pokažu/prikažu/ na RTRS; ta kuća im treba kao plašt za pokrivanje sopstvene impotentnosti.

Kada slušate opozicione žalopojke u izvedbi njihovih dežurnih narikača, neupućeni bi mogli zaključiti da je RTRS jedini medij u RS, te da više ništa ne postoji. Istina je, naravno, daleko od toga; RTRS nije ni blizu uticajan kao ranije, još manje je gledan; mnoge druge TV kuće su CNN za RTRS, tu su i internet mediji, štampani mediji… i u svima njima opoziciji su širom otvorena vrata. Koja oni vrlo vrlo malo i nevješto koriste, jer su lijeni, bezidejni, kukavice ….

Kako bi to prikrili kriju se iza nepojavljivanja na RTRS-u.

Slaba je to busija, nema tu zaklona, već samo vjetrometina. Iza RTRS-a se već odavno više ne može saskriti ni Režim, koji ga kontroliše, a kamoli opozicija. Zato Režim (koji, za razliku od svojih protivnika, pokazuje spremnost za suočavanjem sa sopstvenim medijskim promašajima), vrlo predano radi na osvajanju/uspostavljanju novih medijskih konzola, dok opozicija ne koristi ni one koje su im otvorile prostor.

Da bi ih koristili permanentno, nije dovoljno gađati se samo ispraznim saopštenjima, trebalo bi nešto i osmisliti, stvoriti neki događaj, napraviti pravi performans, a ne čupati mikrofone iz skupštinske dvorane. Najgore od svega je što opozicija od naklonjenih im medija očekuje da za njih iznesu borbu protiv Režima i proizvedu promjenu vlasti.

I da za te opozicione ciljeve, ako bude trebalo, (uposlenici medija koji nisu pod kotrolom Režima), poput Tome Nikolića (ako već Tomo Nikolić zbog državničkih obaveza ne stiže), legnu na stiropor.

Što je mnogo mnogo je.   

Vrijeme je da se konačno kaže da ova i ovakva opozicija uopšte ne želi promjenu vlasti u RS. Najrađe bi se njeni predstavnici okamenili u pozicijama u kojima se nalaze, jer im donose materijalnu i svaku drugu sigurnost. Bez mnogo rada i sa minimumom talasanja.

Ova i ovakva opozicija sebe doživljava kao drugi elitni razred ovog društva (u prvom razredu su pripadnici Režima) i sasvim su zadovoljni tom pozicijom, jer ona ispunjava više od minimuma njihovog mediokritetskog doživljaja života. Štaviše, spremni su braniti Režim, kako bi sačuvali te pozicije blagostanja. Uostalom, nije li SDS, koji je nakon Dodikove pobjede na prošlim predsjedničkim izborima, uzviknuo “Laku noć Republiko Srpska” sa istim tim Dodikom napravio Platformu, koja im je donijela odlične pozicije u vlasti u Sarajevu.

SDS nikada nije objasnio šta su radili i dogovarali “u mrklom mraku” sa Dodikom. Još manje su pojasnili zbog čega su mu predali Banjaluku na prošlim lokalnim izborima, a da se zbog toga nisu ni izvinili građanima kada su, kako kažu, ponovo ispuzali na svjetlost dana.

SDS treba da objasni i zbog čega ujedinjuju opoziciju po principu Skadra na Bojani?! Njihov šef Mladen Bosić javno zagovara “ujedinjenje svih opozicionih parija, organizacija i pojedinaca”, a, istovremeno, njegovi doglavnici ruše sve što počne da se gradi.

Ova i ovakva opozicija treba da objasni kako za osam godina, svi zajedno, nisu uspjeli promovisati nijedno jedino novo ime/ličnost na političkoj sceni RS, a Režim je samo u periodu od marta do danas predstavio njih nekoliko - od Radislava Jovičića do Duška Račića. Ni za jedno od tih novih SNSD - lica ne vežu se korupcionaške afere.

Ova i ovakva opozicija i dalje je fascinirana Miloradom Dodikom i nepodnošljivom lakoćom kojom je opljačkao RS i još nepodnošljivijom lakoćom kojom je uveo diktaturu u RS; svjesni da oni nisu ni blizu hrabri da takvo što učine i kada bi im se ukazala prilika; još svjesniji da spram tog i takvog kriminalizovanog, pohlepnog, gramzivog, laživog Dodika, oni i dalje izgledaju kao politički patuljci.

Ova i ovakva opozicija ucjenjuje sopstvene građane svojim apsolutnim nedostatkom ikakve odgovornosti, zloupotrebljavajući situaciju da narod može da glasa ili za njih ili za one koji su ga oderali kao mačku.  

Ova i ovakva opozicija mora se konačno odlučiti da li će se kolektivno učlaniti u SNSD ili napokon početi smislenim akcijama da se suprostavlja Režimu i ruši vladajuću kriminalnu oligarhiju. Imaju vrlo vrlo malo vremena za odluku, jer su u teškom cajtnotu.